O GRABEŽI KOD PČELA

Do pre nekoliko godina pcčelarenje kod nas, sem retkih izuzetaka, svodilo se na hobi jer je najveći broj pčelara držao 10-50 košnica. Ovaj broj košnica je uglavnom zadovoljavao njihove potrebe i mogućnosti prodaje pčelinjih proizvoda, rojeva i matica. Sve do sadašnjeg vremena, pčelarska literatura bila je usmerena ka takvim ciljnim grupama pčelara i sve pojave i ponašanja pčela tretirane su u sklopu takvih kapaciteta pčelinjaka. U tom kontekstu tretirana je i pojavu grabeži na pčelinjacima za vreme bespašnog perioda a sadržale su se u sledećim poukama:

- na jednoj lokaciji držati najviše 30 košnica; pojava grabeži kao i preventivne mere za njihovo sprečavanje. Ta uputstva uglavnom su se odnosila na radnje koje su imale za cilj da spreče pojavu grabeži na pćelinjacima za vreme bespašnog perioda i sadržale su se u sledećim poukama:

- udaljenost drugih pčelinjaka treba da bude najmanje 3 km;

- unutar pčelinjaka držati samo jaka društva;

- preventivni pregledi košnica u bespašnom periodu treba da budu što kraći i samo u ranim jutarnjim i kasno popodnevnim časovima;

- leta na svim košnicama treba da budu sužena;

- zatvaranje šupljina i nepotrebnih otvora na košnicama;

- hranjenje društava obavljati samo u kasnim večernjim časovima i to u količinama koje pčele mogu u toku noći preneti iz hranilice;

- sirup se ne sme rasipati po košnicama i pčelinjaku;

- u blizini pčelinjaka i na samom pčelinjaku ne sme biti ostataka od voska a posebno nezašticenih okvira sa medom.

Sve ove mere i pouke, u najvećem broju slučajeva bile su dovoljne u vremenima ekstenzivnog pčelarenja kada je potreba za radom na tako malim pčelinjacima bila relativno mala i kada su se sve aktivnosti mogle obaviti u kratkom vremenskom periodu. Med se cedio jednom ili dva puta godišnje, nisu se menjale niti proizvodile matice, matičnjaci, mleč i drugi pčelinji proizvodi uz prisećanje da su paše u tim vremenima bile izdašnije i trajale tokom cele sezone a pčela je bilo neuporedivo manje nego što ih sada ima. Međutim u poslednjih nekoliko godina pčelarstvo u Srbiji se naglo širilo. Na pojedinim pčelarskim farmama i njihovoj bližoj okolini sada je instalisano više stotina košnica. U takvim okolnostima gotovo da ne postoji pčelar koji se nije susreo sa pojavom grabeži na jednoj ili više košnica na svom pčelinjaku. Ako pčelar redovno ne obilazi pčelinjak i ne primeti grabež na samom početku uskoro će pred napadnutim košnicama pronaći gomile mrtvih pčela a grabež u tim okolnostima bi se mogla proširiti i na ceo pčelinjak.

Danas, kada se na mojim pčelinjacima, osim 200 košnica za pašu koje su od pčelinjaka za proizvodnju matica i mleca udaljeni oko 5 km, nalazi 150-200 jakih košnica na relativno kratkim odstojanjima u kojima se odgajaju hiljade matičnjaka, odgajaju trutovi za sparivanje matica, proizvodi mleč i još 1200-1500 oplodnjaka, mogućoj pojavi grabeži mora se posvetiti posebna pažnja.

Tehnološki gledano ovi pčelinjaci mogu biti i nešto udaljeniji jedan od drugog ali se npr. ne može zahtevati da društva za odgajanje trutova budu predaleko od oplodnih stanica, da društva za odgajanje matičnjaka budu više udaljena od objekata u kojima se vrši presađivanje larvi i objekata u kojima se vadi i konzervira mleč. Takođe, me može se nikome zabraniti da u bližoj okolini, u svojim dvorištima ili voćnjacima, drže svoje pčelinjake. Jedino što mogu uticati je da ti pčelinjaci imaju genetski materijal koji potiče od mojih društava za odgajanje matica i društava za odgajanje trutova. Ovaj uvid u genetsko poreklo pčela na ovim pčelinjacima je veoma važno zbog ukrštanja sa mojim genetskim materijalom i čuvanja osobina i ponašanja pčela koje već godinama pokazuju odlične rezultate. Takode, u ovom kontekstu je važno napomenuti da sve rase medonosnih pčela a i neki naši eko-tipovi su skloniji grabeži kao što je npr. italijanska pčela sklonija grabeži u odnosu na našu, odnosno kranjsku pčelu.

Ko je dobro upoznat sa proizvodnjom matica i matičnjaka ili proizvodnjom mleča može lako zaključiti da se odrđene aktivnosti na tim pčelinjacima moraju obavljati u tačno utvrđenim vremenskim terminima i u toku celog dana bilo da u prirodi ima paše ili ne. Npr. veliki broj odgajivačkih društava (50 i više) za odgajanje matičnjaka i proizvodnju mleča ne mogu se pripremiti, odnosno prepakovati ili, kako to neki pčelari vole da upotrebe izraz „demarirati“, u jutarnjim ili kasno večernjim satima već se te aktivnosti, i zbog tehnoloških zahteva i zbog velikog broja košnica, moraju obavljati u toku celog dana u pašnim ali i u bespašnim periodima.

Vađenje zrelih matičnjaka iz odgajivačkih društava uz stresanje pčela sa istih, što jako uznemirava pčele u tim društvima, kao i vađenje okvira sa mlečom ili okvira sa poliranim počecima matičnjaka mora se obavljati po tačno utvrdenoj satnici. Presadivanje larvi i dodavanje okvira sa presađenim larvama u odgajivačka društva zahtevaju ponovno otvaranje košnica i uznemiravanje pčela u tim društvima. Takođe, sakupljanje matica i tri sata posle sakupljanja dodavanje zrelih matičnjaka podrazumeva otvaranje oplodnjaka, vadenje okvira radi traženja i uzimanja sparene matice, njeno obeležavanje i punjenje kaveza sa pčelama pratiljama znači da za sve to vreme oplodnjak mora biti otvoren što može da bude veoma rizično za pojavu grabeži. Taj rizik znatno je uvećan kada pojedinim danima treba sakupiti 500 pa i više matica.

Kada je u pitanju iritacija pčela, kao osnovnog uzroka, za pojavljivanje grabeži izazvane prihranjivanjem pčela u bespašnom periodu treba se držati, ako je moguće, kriterijuma da pčele treba prihranjivati samo u kasnim večernjim satima. Problem nastaje kod prihranjivanja odgajivačkih društava. Da bi se odgajili dobri matičnjaci, hrana u ta društva treba konstantno da dotiče, bilo iz prirode, bilo iz hranilice. Zbog toga se ova društva moraju hraniti i rano ujutru i prilikom dodavanja okvira sa presađenim larvama sredinom dana ali i kasno uveče. Možda bi moglo da se izbegne jutarnje prihranjivanje ali je ono opet važno jer kada se pčele ujutru prihrane sirupom tog dana pčele unose mnogo više polena, a veliki unos polena je uslov za odgajanje matičnjaka visokog kvaliteta.

Posebna priča je vezana za prihranjivanje velikog broja oplodnjaka u bespašnom periodu. Prihranjivanje sirupom 1200-1500 oplodnjaka u kasnim večernjim satima praktično je vremenski neizvodljivo a ako znamo da se od dodate količine sirupa može dobiti samo 40-50% meda, to znači da se prihranjivanje mora vršiti češce i u dužim vremenskim periodima. Zbog toga se oplodnjacima, koji su po pisanoj evidenciji ostali bez dovoljno hrane moraju iz deponije dodavati puni okviri sa medom a često i okviri sa leglom i pčelama jer oplodnjaci u kojima se nije sparila i zanela matica postaju slabi i u njima se ne može odgajiti druga mlada matica. Sve ove radnje moraju se izvesti u kasnim večernjim satima, pažljivo da se med na ramovima ne povredi i tako svojim mirisom iritira pčele u susednim oplodnjacima ili jakim društvima u blizini oplodnjaka.

U jednom ovakvom ambijentu logično je postaviti pitanje: Kako se i pored svih preduzetih mera boriti protiv neminovne pojave grabeži i što je još važnije kao ga sprečiti ako se na nekoj ili nekim košnica ili oplodnjacima ipak pojavi?

- sužavanje leta na odgajivačkim društvima, koja moraju biti izuzetno jaka, moglo bi samnjiti potrebnu ventilaciju u košnici i dovesti do pojave rojevog nagona što bi onesposobilo to društvo da obavlja funkciju odgajanja matičnjaka ili proizvodnje mleča;

- odstranjivanje sa pčelinjaka pojedinih, grabežom napadnutih odgajivačkih društava, bitno bi se smanjili kapaciteti za ostvarivanje planirane i ugovorene proizvodnje;

- posipanjem brašna po pčelama napadnute košnice može se pouzdano odrediti iz kojih košnica pčele idu u grabež ali se zamenom matica u tim košnicama pčele stražarice od nove matice dobijaju tek za oko 30 dana;

- postavljanje sunđera ili krpa natopljenim naftom, petrolejom ili terpentinom na leta napadnutih košnica nije kod mene do sada dalo zadovoljavajuće rezultate;

- poseban problem kod odgajanja i sparivanja mladih matica je što u bespašnom periodu, a to je na mojem lokalitetu obično od druge polovine jula do kraja sezone, društva za odgajanje trutova prestaju da ih odgajaju bez obzira na obilno preihranjivanje. U tim okolnostima ne preostaje ništa drugo nego da potreban broj košnica ranije vratim sa paše suncokreta jer u tim košnicama još uvek ima veliki broj trutova i velike površine saća zaleženog trutovskim leglom. Medutim, pčele iz ovih društava naviknute na pašne uslove, na bespašnoj lokaciji postaju agresivne u potrazi za hranom i često napadaju slabije oplodnjake, slabija društva ili rojeve;

- iritacija pčela za odlazak u grabež može biti izazvana i cedenjem meda u neadekvatno obezbedenoj prostoriji i vraćanjem na košnice neopranih nastavaka iz kojih je isceđen med a posebno ako se to radi pre večernjih sati.

Na mojem pčeliljaku se pre 4 godine desila velika pojava grabeži izazvana isključivo mojim neznanjem. Negde na deponiji mi je bilo ostalo dva nastavka ramova sa saćem koje je bilo planirano za pretapanje. Pošto to saće nisam na vreme pretopio moljci su učinili svoje. Ništa mi drugo nije bilo preostalo nego da ostatke tog saća sa ramovima zapalim ali sam to učinio u neposrednoj blizini pčelinjaka. Tihi vetar je dim od zapaljenog voska polako raznosio po delovima pčelinjaka i oplodnjaka u pravcu u kojem je vetar duvao. Nastala je velika uznemirenost pčela a kao posledica ove radnje bila je pojava grabeži na nekoliko košnica i oplodnjaka. Uspeo sam da ih spasem ali sa velikim brojem, u tuči, nastradalih pčela.

Da bi koliko toliko, za vreme bespašnog perioda, obezbedio pčelinje paše, svake godine u neposrednoj blizini pčelinjaka na površini od jednog hektara sejem heljdu. Međutim, heljda medi i daje dosta polena samo pod uslovom da dnevne temperature ne prelaze 30Cšto je i bio slučaj 2014. dok su 2015. godine dnevne temperature u julu i avgustu najčešce bile iznad tih vrednosti pa je efekat paše sa heljde bio veoma slab. Prethodnih godina sam na toj površini uglavnom sejao faceliju ali zbog kasne setve, da bi cvetala u drugoj polovini jula, teško je uspevala mada mi se čini da više i nema tih sorti koje su medonosne kao što su nekada bile.

Slika 1.

Ovaj problem nisam umeo sam da rešim već sam rešenje potražio na debatnom klubu Udruženja pčelara u Lazarevcu ciji sam i ja član. Kolega pčelar Ljudevit Fridl – Laci dao mi je jednu izuzetnu ideju za rešenje ovog problema. Rešenje je sasvim jednostavno i sastoji se u tome da se u leto košnice postave umesto jednog dva tunela ali u različitim položajima kao što je to na slici 2. prikazano.

Slika 2.

Logičnim rasuđivanjem, uz prihvatanje činjenice da pčele tuđice ne smeju kroz „tunel“ da ulaze u tudu košnicu a da se pčele iz te košnice kroz njega sasvim slobodno kreću i da im je drugim „tunelom“ obezbeđen nesmetan izlazak iz košnice postignuto je da pčele u ovim košnicama sasvim normalno izleću i uleću u svoju košnicu a da su pčele tuđice u tome potpuno onemogućene. Ovo rešenje nije potpuno ispitano u praksi ali će ubrzo posle zime, kada dodu prvi topli dani na našim pčelinjacima biti košnica bez matica, slabih društava i rojeva i to u uslovima kada u prirodi još nema paše te je pojava grabeži na takvim košnicama sasvim moguća a to je trenutak da se ovo rešenje primeni i praktično proveri.

Ako se ustanovi da na nekoj košnici postoji tiha grabež a ona se primećuje jedino ako ta košnica konstantno gubi na težini, jer tuđice prevarom stražarica, bez borbe i otpora ulaze u košnicu i odnose med. Primenom navedenog rešenja i taj problem se u potpunosti eliminiše.

Na kraju sezone bilo bi poželjno, zbog bolje preventive od pojave grabeži u narednoj sezoni, obavezno zameniti matice u košnicama na kojima je evidentirana tiha grabež jer te pčele genetski nemaju dobre odbrambene osobine ali i matice u košnicama koje su po evidenciji imale izraženu sklonost ka zaletanju u druge košnice.

Pojavi grabeži na pčelinjaku treba konstantno posećivati posebnu pažnju jer pčele odlaskom u grabež mogu u svoje košnice doneti i razne bolesti kao što je američka trulež pčelinjeg legla, nozema, varoa i druge bolesti.

Mileta Marković

J A B U Č J E

064 1917333 014 74581

www.maticnjak.com

Foto: Toma Petrović

Celokupno tkanje pčelinjeg društva zavisi od komunikacije - od urodjene sposobnosti za slanje i primanje poruka, kodiranje i dekodiranje informacija.

TheThe Secret Life of Bees Sue

Monk Kidd

Lajkovac, vremenska prognoza