O matičnom mleću

POČETNA

Ovaj članak je nagradjen kao najbolji članak u časpisu "SRPSKI PČELAR" u januarskom broju 2016. godine, a fotografija "Pčelinjak pod snegom" autora Tome Petrovića iz Lajkovca za najbolju fotografiju u istom broju "SRPSKOG PČELARA"

O MATIČNOM MLEČU

sa osvrtom na postupak odgajanja matica metodom presadjivanja

Najcešće, pčelari koji povremeno pišu članke za časopis „Pčelar“ odlučuju se za teme koje su adekvatne kalendarskom periodu, biološkom stanju pčela koje se u tom periodu godine nalaze i naravno aktivnostima pčelara u skladu sa prethodno navedenim. Ovaj članak svakako nije u skladu sa kalendarskim periodom godine ni biološkim stanjem pčelinjih društava ali je sigurno u skladu sa mogućim aktivnostima pčelara koji imaju planove da u narednoj pčelarskoj sezoni proizvode maticnu mleč a možda i matice. Ako zainteresovani pčelari za ovaj vid proizvodnje, u zimskom periodu ne posvete dovoljnu pažnju teoretskoj pripremi i nabavci potrebne opreme i pribora to teško mogu uciniti kada sezona praktično počne.

Veoma značajan razlog za pisanje ovog članka u ovom mesecu je i činjenica da je potražnja za matičnim mlečom od strane gradana najviše izražena u poznu jesen, zimskom i rano prolećnom periodu. Ovo iz razloga što se baš u ovom periodu pojavljuju razne bolesti izazvane padom imuniteta i pojavom virusnih, bakterijskih i drugih vidova infekcije organizma.

Na mojem pčelinjaku, u toku sezone, maj, juni i prva polovina jula, proizvede se od 600-800 bočica svežeg mleča i sva ta količina se proda, ili kao čista supstanca ili kroz preparate, do decembra tekuće godine. Od tada pa do početka maja naredne godine, kada počinje novi proces proizvodnje mleča, gradanima koji ga troše se izvinjavamo i obećavamo da ćemo iduće godine proizvesti znatno više i takvo stanje traje vec 15 godina. Medutim kada sada realno sagledamo stanje uvidamo da mi to praktično ne možemo uspeti ni u narednih 15 godina. Velika uposlenost pčelinjaka na proizvodnji matica, matičnjaka, rojeva i meda ostavlja malo prostora za povećanje proizvodnje mleča. Otežavajuće okolnosti su i to što se mleč može u košnicama proizvoditi eventualno do polovine jula i sa petnaestodnevnim pauzama zbog velikog ruiniranja, odnosno iscrpljenosti pčela u tim društvima, tako da se zbog održanja bilološke snage društva mleč u istim košnicama može proizvoditi 15 dana pa 15 dana praviti pauzu a posle 15. jula mleč se ne sme proizvoditi zbog očuvanja snage društva za uspešno prezimljavanje. Radna snaga uposlena ovom proizvodnnom procesu je takode preopterećena jer je posao na presadivanju velikog broja larvi veoma opterećujući za vid a ni vadenje mleča nije mnogo manje naporno. Ovaj posao ce svakako mnogo lakše obavljati mladi ljudi sa dobrim vidom i nežnom rukom.

Zbog svega već napisanog može se zaključiti da ovaj članak ima za cilj da stimuliše što veći broj mladih pčelara, a posebno onih koji stacionarno pčelare da ovladaju tehnologijom proizvodnje mleča, a kao posledica ovladavanja ovom tehnologijom neuporedivo je lakše ovladati i tehnologijom proizvodnje matica koje su takode deficitarne na našem tržištu.

Da me neko pogrešno ne shvati, kada se radi o matičnom mleču, ne radi se taj posao primarno zbog biznisa već možda mnogo više iz humanih razloga, zbog mnogih obolelih gradana, njihovih članova porodica, rođaka i prijatelja. U izvesnom smislu slično je to kao i sa medom kada vam neko traži kilogram meda za lek a vi kažete da nemate a pčelar ste i tu novac nema skoro nikakvog znacaja već je tu u pitanju moralni kodeks ponašanja pčelara.

Kako ovladati tehnologijom proizvodnje matičnog mleča

Odmah na početku opisa ove tehnologije hoću da kažem da ona ni na koji način nije ni slična tehnologiji proizvodnje meda. Jedino što je zajedničko je da i u jednom i u drugom slučaju treba umeti u proleće do 1. maja razviti pčelinja društva do biološke snage od oko 40-45 hiljada pčela od kojih ce 2/3 biti tzv. kućne pčele, a 1/3 izletnice što znači normalna pčelinja društva koja se nalaze pred vrhuncem svog biološkog razvoja, odnosno u predrojevnom stanju. Da takva društva ne bi ušla u rojevi nagon društvima koja idu na med se dodaju medišni nastavci, dok se u proizvodnji mleča nastavci ne dodaju veš se društva preuređuju tako da se sa uokvirenom matičnom rešetkom sa leglom dele na dva dela u okviru iste košnice. U gornje telo se postavlja 9 okvira u koje spadaju okviri sa mladim leglom i okviri sa polenom i medom. U sredini tog tela ostavlja se prazan prostor širine jednog okvira ali sa duplo manjim razmacima. U taj prostor ce se staviti specijalno napravljeni okvir sa postavljenim voštanim počecima maticnjaka gde će ih narednih 6-10 casova pčele polirati.

U donje telo, ispod matične rešetke, postavljaju se okviri sa zrelim i izlazećim leglom i preostali puni i poluprazni okviri sa medom i polenom i, naravno matica. U ovakvo spakovanoj košnici može se obaviti dva ciklusa proizvodnje mleča koja u proseku traju po tri dana a zatim se ponova prepakiva po vec opisanom postupku. Rojenje ovako jakih društava se izbegava stalnim upošljavanjem mladih pčela na lucenju mleca.

Pet dana pre pripreme odgajivačkih društava za prijem presađenih larvi potrebno je pripremiti jedno srednje jako pčelinje društvo sa mladom i plodnom maticom koja će imati funkciju odgajanja larvi za presađivanje. Taka košnica treba da u svojem gornjem telu ima ugrađen trorami izolator od matičnih rešetki u koji se 5 dana pre presađivanja stavljaju dva puna okvira sa medom i polenom a između njih jedan prazan okvir sa tamnim saćem i matica. Ostali prostor košnice se popunjava sa preostalim sadržajem košnice stim što se okviri sa leglom stavljaju u gornje telo sa jedne i druge strane izolatora. U takvim uslovima peti dan ćemo u centralnom delu srednjeg okvira imati 200-300 larvi starijih od 20 sati dok će najveći broj larvi starosti između 12 i 18 sati biti razmešten u koncentričnim krugovima oko tih prestarelih larvi. U spoljašnim krugovima nalaziće se larve mlade od 10 sati a oko njih jaja.

Koje larve presađivati zavisi od više faktora?

• Larve starosti ispod 10 sati necemo uopšte presadivati jer je procenat njihovog prihvatanaja na odgajanje veoma mali. To su nedovoljno očvrsle larve i vrlo je moguće njihovo povređivanje prilikom presađivanja;

• Larve starosti izmedu 10 i 14 sati ćemo presađivati ako su pašni i klimatski uslovi povoljni. U takvim uslovima pčele luče više mleča a samim tim i razvojni stadijumi matičnih larvi su nešto ubrzaniji;

• U slučaju lošijih, odnosno hladnijih vremenskih uslova presađivacemo larve starosti izmedu 16 i 18 sati jer u takvim uslovima larve se sporije razvijaju iz razloga što pčele luče nešto manje mleča nego u prvom slučaju.

I u jednom i u drugom slućaju mleć se vadi 65-68 sati posle presađivanja. Često se u pčelarskoj literaturi može naći podatak da mleč treba vaditi posle 72 sata ali je činjenica, sopstvenom praksom potvrdena, da se za tih dodatnih 4-7 sati, matična larva uveća 2-3 puta i samim tim pojede veću količinu mleča koju smo na vreme mogli oduzeti.

Ako se radi o presađivanju larvi za odgajanje matica, važi isto pravilo kod određivanja starosne dobi larvi kao kod proizvodnje mleča. O čemu se tu radi? Poznato je da se mlada matica izvede (izleže) iz matičnjaka u periodu od 14-16 dana mereno od vremena tek snešenog jajeta. Zašto niko od autora ovog podatka nije mogao preciznije da definiše vreme izvodenja mlade matice iz matičnjaka? Pa zato što razvoj i sazrevanje matične larve u matičnjaku u velikoj meri zavisi od temperaturnih, odnosno vremenskih i pašnih uslova bez obzira na dodatno prihranjivanje odgajivačkih društava. Pravilnim izborom starosne dobi maticne larve izvođenje mlade matice iz matičnjaka može se svesti na vremensku toleranciju od jednog dana. Našom višegodišnjom praksom odabiranja larvi za odgajanje matica postigli smo da se izvodenje mladih matica iz matičnjaka u 90% slučajeva dešava 15-og dana mereno od trenutka snešenog jajeta. Tako se izbegava da se iz odgajivačkih društava vade nedovoljno zreli matičnjaci ili maticnjači iz kojih se matice mogu izvesti i pre nego što matičnjake stavimo u oplodnjake, nikleuse ili rojeve.

Mladi pčelari koji žele da ovladaju tehnologijom proizvodnje mleča a samim tim i u visokom procentu tehnologijom odgajanja matica treba već u ovom zimskom periodu da počnu pripreme kako bi kada počne sezona, početkom meseca maja, bili spremni da počnu probnu proizvodnju na svojim pčelinjacima. Ova priprema podrazumeva obavljanje sledećih radnji:

• Napraviti košnicu u koju ce biti ugraden trorami izolator od matičnih rešetki;

• Od suvog kruškovog drveta, obradom na strugu, napraviti kalup za izlivanje voštanih početaka matičnjaka;

• Izliti sa kalupom izvestan broj početaka matičnjaka, zavisno od želje koliku proizvodnju mleča žele da ostvare. Vosak za početke matičnjaka treba da bude čist i kroz gazu proceđen. Vosak treba da potiče od voštanih poklopčića saća, zaperaka i sl.;

• Napraviti posebne okvire sa dve ili tri poprečne letve na koje će se rastopljenim voskom pričvrstiti počeci matičnjaka. Broj početaka matičnjaka na jednom okviru treba da bude veći od 30 a manji od 50 što zavisi od snage društava u kojima ce se mleč proizvoditi;

• Nabaviti uokvirene matične rešetke sa letom i to onoliki broj koliko košnica želite da uposlite na proizvođnji mleča;

• Košnice koje su uposlene na ovoj proizvodnji moraju imati hranilice za dodatno prihranjivanje sirupom ako je dnevni unos iz prirode manji od 500 grama i zbeg u koji ce se stavljati polenska pogaca u slučaju nedovoljnog unosa polena;

• Kupiti kineske igle za presadivanje larvi i to više komada jer pocetnici koji nisu priviknuti na tu aktivnost mogu u startu neke igle oštetiti da se za tu namenu više ne mogu upotrebiti;

• Nabaviti alkohol za dezinfekciju igala pre i posle presađivanja;

• Nabaviti specijalne lampe koje ce se stavljati na glavu osobe koja presaduje da njena svetlost ne zrači toplotu;

• Kupiti četke sa mekom dlakom za skidanje pčela sa završenih matičnjaka;

• Napraviti od suvog drveta ili kupiti plastične pipete za vađenje mleča i igle za prethodno odstranjivanje larvi iz matičnjaka;

• Nabaviti i sterilizovati tamne desetogramne bočice sa hermetičkim zatvaračima u koje ce se puniti mleč;

• Nabaviti elektronsku vagicu za merenje izvadene količine mleča;

• Nabaviti medicinski špric zapremine 20 mm 3 za vakumiranje bočica sa mlečom;

• Zamrzivač za smeštaj bočica sa izvadenim mlečom i čistim voskom zalivenim poklopcima, pretpostavljam da imaju svi, ali je poželjno da on bude lociran u neposrednoj blizini prostorije u kojoj se mleč vadi, vakumira i zaliva voskom.

Kao što se iz izloženog vidi, postupak pripreme, proizvodnje i skladištenja mleča je veoma kompleksan i ne može se svesti na konstataciju: „ Otićicu kod nekog proizvođaca mleča, probaću da naučim da presađujem“ i da misli da je tim poslom ovladao.

Za uspešno, efikasno i brzo presađivanje larvi mora se danima vežbati a posebno je važna brzina presađivanja pošto se larve, izvadene iz košnice, brzo suše iako smo u toj prostoriji obezbedili odgovarajuću temperaturu i vlažnost vazduha.

Sigurno je, da kod nekog renomiranog proizvođača treba otići i to još sada, preko zime, snimiti, premeriti i fotografisati svu potrebnu opremu i pomoćne elemente a u sezoni, takode snimiti i zapisati sve aktivnosti celog procesa kako bi zaokružio sva saznanja iz ove oblasti.

Još jednom napominjem da pripreme moraju početi još sada zbog ćega ovaj članak i pišem u januaru da bi sve bilo spremno za maj tekuće godine.