VEZIVNO KLUBE

Druga polovina januara 2017. godine. Već mesec dana traju tzv. ledeni dani. Maksimalne noćne temperature dolaze do -5C a dnevne retko kada predu 0 C. U ovakvom dugotrajno hladnom periodu samo po sebi nameće se razmišljanje o životu pčela u klubetu, njihovom zdravstvenom stanju, položaju i kretanjima pčela u okviru klubeta koja su neminovna radi razmene toplote i hrane između svih jedinki pčelinjeg društva. Retko kada, u ovakvim vremenskim uslovima, pčele su mogle da malo opuste klube i poneka pčela da izleti na pročistni let. Međutim, šta je tu je, viša sila, izdržaće valjda i ovu zimu kao i mnoge do sada, pod uslovom da su zdrave i da imaju dovoljno i pravilno rasporedene kvalitetne hrane. Ipak pisajući ovaj članak, želeo sam da sa kolegama baš sada u ovakvim vremenskim uslovima podelim neka razmišljanja o zimskom klubetu i njegovoj funkcionalnosti. To ovako neće biti moguće, jer ce, ako uredništvo dozvoli, ovaj članak biti objavljen tek prvog marta kada ova tema neće više biti aktuelna sem ako pre ne bude prilike da se o ovome govori na nekom predavanju ili savetovanju lokalnog ili regionalnog značaja. Uveren sam jedino da će veliki broj, pre svega, mladih pčelara, ovaj tekst zainteresovati i da će im biti od koristi neredne ili narednih godina. Uostalom, uvek se i učilo iz iskustva prethodne godine i to iskustvo i znanje je kasnije bilo od velike pomoći da bolje radimo i uspevamo tek narednih godina.

U poslednjih nekoliko godina može se reći da su zime bile relativno blage a periodi ledenih dana veoma kratko trajali. Takve zime su i neka naša neznanja o funkcionisanju zimskog klubeta prolazila nekažnjeno. U takvim uslovima su pčele i iz slabijih društava, za vreme toplijih perioda, bezbolnije menjala mesta iz spoljneg omotača sa pčelama iz centralnog dela klubeta. Takođe, u takvim uslovima leglo u zimskom periodu nije faktički ni prekidano, potrošnja hrane samim tim bila je i veća a u košnicama gde nije bilo dovoljno hrane pčelari su već od novembra dodavali pogače i pčele su, naravno, bezbolno izimljavale. Životni vek zimskih pčela je time bio skraćivan ali zbog obično toplog februara i početka unosa taze nektara i polena dolazilo je do brzog kretanja legla a samim tim i do zamene zimskih pčela novorodenim prolećnim pčelama. Međutim ove i ovakvih zima sa suviše dugim periodima hladnog vremena i ledenim danima stvari stoje sasvim drugačije. Posebno je važno napomenuti da se ove zime u košnicama nalazi veliki broj slabih društava iz razloga koje sam opisao u februarskom broju „Srpskog pčelara“. Pčele su u takvim društvima na spoljnim tempreturama od -15 C do -5 C su prakticno nepokretne. Samo po sebi postavlja se pitanje kako pčele u slabim društvima ostvaruju kontakte u okviru celog klubeta ako su podeljena saćem a nedovoljno jake da se iz ulice u ulicu mogu nasmetano pomerati. I sam sam u jednom takvom članku u časopisu „Pčelar“ pisao da pčele najbezbolnije zimuju na dubokim ramovima DB košnice. Zaboravio sam samo da napišem da je to tačno samo ako se radi o jakim društvima gde pčele ostvaruju celovitost klubeta preko vezivnog klubeta koje se formira u donjoj zoni košnice. Ali ako je pčelinje društvo slabo vezivno klube će se formirati preko satonoša da bi pčele iz zone omotaca mogle da ulaze u centar klubeta i obrnuto. Vezivno klube kod košnica sa dubokim ramovima kao što su DB, AŽ, kongresovke, pološke pa čak u izvesnim slučajevima kod LR može se formirati i na prednjoj strani u blizini leta košnice ali samo pod uslovom da su okviri na kojima se formiralo klube imali dovoljne količine hrane odnosno da se klube nije mnogo pomerilo za hranom prema sredini košnice.

Vezivno klube jakog pčelinjeg društva u LR košnici

Vezivna klubad slabih društava u LR košnicama

Ne mogu a da ne kažem da su pojedini pčelari ovaj problem pokretljivosti pčela u okviru zimskog klubeta uočili i pre ali mislim da ga nisu na adekvatan način rešili. Oni su jednostavno na okvirima plodišnog saća, na kojima se nalazilo klube, bušili rupe ne shvatajući da one ne mogu da zamene funkciju vezivnog klubeta jer je način kretanja pčela iz centra klubeta omogućen tek na povišenoj temperaturi koju pčele vibracijom svoga tela proizvode.

Drugi problem nastaje u toku zimovanja jer nikada pčelar ne može znati, a to od mnogo čega zavisi, u kojem delu košnice ce se klube u određenom periodu zateći da bi baš tu izbušio rupe u saću sa medom i pergom. Treći problem nastaje kasnije, što je praksa apsolutno potvrdila, da pčele na ivičnim ćelijama tih rupa ne retko izgrađuju matičnjake koji su često bili razlog za ulazak pčela u rojevi nagon ili tihu zamenu matice a da ne govorimo o ošteživanju plodišnjeg saća na kojem će matica kasnije zalegati trutovsko leglo.

U ovakvim slučajevima vezivno klube bice formirano na prednjoj strani košnice u neposrednoj blizini leta

Na osnovu prikazanih fotografija jasno se vidi da sva zazimljena društva u uslovima dugotrajnog hladnog vremena moraju imati formirano vezivno klube koje služi za komunikaciju medu pčelama i kretanje pčela iz hladnije spoljne zone u topliju zonu klubeta stim što su u daleko povoljnijem položaju da to ostvare jača društva u odnosu na slabija. Tačno je to da smo svi mi i mladi ali i stariji pčelari veoma cesto kroz literaturu ili usmena predavanja upućivani da nikada ne zazimljujemo slaba društva. Da bi takvu tehnologiju u pripremi društava za uzimljavanje primenili trebalo bi u avgustu slaba društva da spajamo sa jačim društvima, ili da ih iz prejakih društava leglom pojačavamo. Ovu drugu aktivnost koja je slična i aktivnostima, kada se u avgustu formiraju rojevi od jakih društava koja su bila na suncekrotovoj ili nekoj drugoj paši, je mnogo nepouzdano izvoditi jer u tom periodu nikada ne znamo na kojim se okvirima nalaze već zaležene dugovečne zimske pčele ili kratkovečne letnje pčele. U ovom slučaju možemo tek dosta kasnije uvideti da smo fakticki formirali veoma slab roj koji ne može da prezimi ili smo mnogo oslabili osnovna društva iz koji smo taj biološki materijal uzimali.

Tek pošto pojedu dodate pogače pčele mogu formirati vezivno klube

Kada govorimo o slabijim društvima koja su svoje vezivno klube formirala iznad satonoša nejčešće se od velikog broja pčelara a može čuti komentar, da su pčele “probile” ili još bolje rečeno pojele medne vence, i da im pod hitno treba dodati pogače. Naravno da to u najvećem broju slučajeva nije tačno ali je tačno da se dodavanjem pogače preko vezivnog klubeta sprečava normalno funkcionisanje klubeta bar u onom vremenskom periodu koliko je potrebno pčelama da odnesu, prerade i lageruju u saće testo iz dodate pogače. Ako ovaj proces duže potraje a spoljne temperature budu niske može doći do uginjavanja jednog broja pčela koje se nalaze u krajnjim ulicama klubeta.

Ovo dodavanje pogača posebno može biti problematično ako se dodaju u prvim zimskim mesecima kada leglo u košnicama još nije krenulo, odnosno kada je temperatura u centru klubeta ˜ 18 – 22 C dok se temperatura u spljnom omotaču kreće od 5-7 C . Zbog toga, iako je pčelar “kiksnuo“ i nije ostavio dovoljno hrane da pčele izdrže do aprila, pogače se mogu dodati u februaru kada krene leglo a samim tim, i temperatura u centru klubeta, odnosno u zoni legla se poveća na 34-35 o C a u spoljnom omotaču na 16-20 o C . Ovakav preobražaj u košnici dešava se početkom odgajanja “većih” površina legla, i to obično u februaru kada se površine legla prošire na 3-5 dm2 a ne u januaru kada je površina legla veličine jedne petodinarke.

Posle svih ovih konstatacija o funkcionalnosti zimskog klubeta, nameće se po ko zna koji put pitanje izbora košnice sa kojom se može najuspešnije i najbezbolnije pčelariti. Naravno da ce najveći broj iskusnih pčelara biti isključiv u konstataciji da je u rukama dobrog majstora pčelarstva svaka košnica dobra. Ovu konstataciju najčešće potvrduju i sa narodnom izrekom da mleko ne daje štala nego krava. Međutim, postoje pčelari koji su po mnogo čemu slični meni i oni ce se do kraja svog pcelarskog radnog veka pitati: Da li je neki drugi tip košnice kojim ne pčelari bolji od od onog tipa sa kojim pčelari. U ovom konkretnom slucaju, kada je u pitanju funkcionisanje zimskog klubeta, svakako da Fararov tip košnice ima apsolutnu prednost u odnosu na druge tipove košnica.

Niska tela Fararove košnice su najpogodnija

za formiranje celovitog zimskog klubeta pčela

Ovo iz razloga što, bez obzira na biološku snagu pčelinjeg društva, zbog plitkih ramova, pčele su uvek u zimskom klubetu povezane u jednu celinu koja omogućava nesmetanu pokretljivost pčela iz hladnije u topliju zonu klubeta i obratno, a sigurno ćemo se svi složiti da bez dobrog funkcionisanja zimskog klubeta za vreme dugog trajanja ledenih dana nema ni dobrog zdravstvenog stanja pčela a samim tim ni prolećnog razvoja celog društva.

Umesto zakljucka: Čitajući ovaj tekst iz kojih proističu mnoga pitanja i dileme, mnogi stariji pčelari koji su godinama sticali i učvršćavali svoje stavove i navike, teško ce prihvatiti poruku teksta da nekada ima razloga da se i drugačije razmišlja, ali treba uvek imati na umu da na vitalnost pčelara u poznim godinama ne utiče samo upotreba pcelinjih proizvoda kao hrane vec i stalno razmišljanje o pčelama i njihovom ponašanju što je najbolja hrana za mozak koji ne dozvoljava onom prokletom nemcu Alchajmeru ni da im se približi a kamoli da se sa njim druže.

                                                                                                    Marković Mileta

                                                                                                    J A B U Č J E

                                                                                           014 434581 064 1917333

Fotografije: Toma Petrović                                                         www.maticnjak.com

                                                                                           mileta.pcelar@gmail.com

Celokupno tkanje pčelinjeg društva zavisi od komunikacije - od urodjene sposobnosti za slanje i primanje poruka, kodiranje i dekodiranje informacija.

TheThe Secret Life of Bees Sue

Monk Kidd

Lajkovac, vremenska prognoza