Pismo pcelarima za jul 2013.

POČETNA

PISMO PČELARIMA ZA JUL

Sada, kada na početku meseca juna pišem pismo pčelarima za mesec jul, moram priznati da sam u velikoj meri razočaran zbog veoma loših vremenskih prilika u drugoj polovini maja a koliko pratim meteorološku prognozu tako vreme ce potrajati do polovine juna. Naravno da su ovako kišni i hladni dani bitno uticali na visinu prihoda meda na paši drugog bagrema što je i mene pogodilo, ali najviše problema je svakako bilo u odgajanju i sparivanju mladih matica. Zbog nedostatka mladih matica veliki broj pčelara nije uspeo da na vreme umnoži svoje pčelinjake, a da problem bude veci nije bilo ni neke znacajnije pojave prirodnog rojenja da bi se ti maticnjaci mogli iskoristiti. No, bez obzira na posedovanje matičnjaka, procenat sparivanja mladih matica je, bar kod mene ispod 50%. Poznato je da se mlade matice sparuju u popodnevnim časovima a najintenzivnije oko 16 časova a baš u to vreme svaki dan dolazili su sivi i crni oblaci donoseći kišu i grad a matice su u takvim uslovima jednostavno nestajale.

Da problemi sa nabavkom mladih matica i zrelih matičnjaka budu veći treba konstatovati da se u Srbiji veoma malo pčelara bavi odgajanjem matica za tržište što je verovatno uslovio nepovoljan paritet cena matica u odnosu na cenu meda.

O bagremovoj paši:

Pašni i vremenski uslovi u prvoj polovini maja bili su solidni, koliko sam ja upoznat, a ostvareni su prinosi od 15-20 kg po pčelinjem društvu. Medjutim, preseljenje na drugu bagremovu pašu, zbog vremenskih uslova bilo je uglavom neuspešno. Na ovako, relativno, oskudnim pašama bagrema mnogi pčelari koji ne pčelare sa maticnim rešetkama su razočarani ulaskom matice i zaleganjem medišta ili „svlačenjem“ meda iz medišta u plodište i tako blokirale matice u polaganju jaja. Zbog ove pojave u velikom broju pčelinjih društava došlo je do smanjenja količine legla a samim tim i do slabljenja biološke snage pčelinjih društava za iskorišćavanje narednih paša.

Dakle, nadanja pčelara da ostvare planirane prinose meda sada su usmerene ka drugoj polovini juna i mesecu julu. Mogu li livade, lipa i suncokret napuniti košnice ostaje da se vidi ali se i dalje moraju imati jaka drštva sa dovoljno legla koja ce omogućiti reprodukciju pčela radilica dovoljno vitalnih da te rezultate mogu i ostvariti. Ako smo saglasni u činjenici da za bagremovu, relativno, kratku pašu treba da u košnicama imamo višak pčela u odnosu na količinu legla, odnosno što više pčela a što manje, pogotovi mladog, legla. Ovo iz razloga što suncokretova paša dugo traje, nekada mesec i više dana zavisno od cvetanja pojedinih parcela. Za to vreme cesto dolazi do medne i polenske blokade plodišta, a često dolazi i do gubitka većeg broja pčela zbog dezorijentacije, neonikodina i sl. U takvim slučajevima, ako u košnici nema dovoljno legla može biti ugrožena generacija julskih pčela. Količina, biološka vrednost i zdravstveno stanje julskih pcela je presudno za kvalitet odgajanja zimske populacije pčela i naravno naravno njihovo uspešno prezimljavanje o čemu već sada treba razmišljati. To istovremeno znači da, ukoliko u prethodnoj godini nisu primenjivane sve mere zaštite od varoe, zaključno sa tretiranjem oksalnom kiselinom, već u julu se mora početi sa tretiranjima koja nebi smela da ugroze kvalitet meda.

O prodaji meda:

Još u martu ove godine sam napisao upozoravajući clanak za časopis „Pčelar“ u kojem sam opisao sve probleme koji mogu nastati mešanjem u istom medištu voćnog i bagremovog meda. Nažalost uredništvo časopisa je odlučilo da taj članak, pod nazivom „Moguća tehnologija pčelarenja u LR košnicama“ objavi tek u junu mesecu a verovatno veliki broj pčelara nebi bio u problemima u kojima se sada nalazi kada je u pitanju prodaja meda. Bagremov med za otkup i izvoz mora imati odgovarajuću boju, miris i ukus. Pomešan sa voćnim medom sve to gubi i samim tim gubi cenu i potražnju. Svaka škola se plaća i sasvim je izvesno da će je platiti i veliki broj pčelara.

O seobi na suncokretovu pašu:

Jul mesec je mesec intenzivne paše suncokreta. Nadam se da su „seleći“ pčelari na vreme odabrali svoje lokacije, naravno uz odobrenje vlasnika parcele ali i uz posedovanje zakonom propisane dokumentacije. Radi podsećanja zaboravnih pčelara treba napomenuti da pored svakog pčelinjaka na paši treba vidljivo postaviti tablu sa imenom i prezimenom vlasnika pčelinjaka i nejgovim brojem telefona. Ovi podaci su neophodni radi obaveštavanja vlasnika o eventualnim nezgodama na pčelinjaku (požari, poplave, oluje) ili obaveštavanja o prskanju nekih useva i sl.

Posebnu pažnju treba obratiti na položaj, odnosno razmeštaj košnica na suncokretovoj paši. Ovo iz razloga veoma česte pojave naleta pčela ako se veci broj postavi u pravoj liniji a table suncokreta budu na levoj ili desnoj strani od pozicije pcelinjaka. Zbog toga je potrebno birati lokacije na kojima se košnice mogu postaviti u geometrijski nepravilnim pozicijama i gde ima nekih prirodnih orijentira. Vrlo cesto, ukoliko se na istoj lokaciji postave pčelinjaci dva ili više vlasnika može doći do naleta pčela iz košnica jednog vlasnika u košnice drugog vlasnika a samim tim do težih konflikata izmedju tih dvojice pčelara. Kako reče jedan stariji covek iz Kosjerića: „Ortakluk je dobar ali su dvojica mnogo“.

O maticama:

Veoma često pčelari me pitaju: U kojem periodu, odnosno mesecu se odgajaju najbolje matice?

Odgovor na ovo pitanje nije lak ali na osnovu mojeg dugogodišnjeg iskustva u ovoj oblasti i desetine hiljada odgajenih matica usudjujem se da dam svoj skromni komentar. Dakle, po mojem ličnom uvidu i povratnim informacijama od strane kupaca zaključujem da su to definitivno julske matice. Znam da ce biti i drugačijih mišljenja jer u pčelarstvu se ne može reći ništa da je dobro a da to zbog nečeg drugog opet nije dobro.

Pretpostavljam da je svim pčelarima poznato da se jedna matica gaji skoro mesec dana, tačnije 28 dana pod uslovom da nema dužih perioda kada se sparivanje matica odlaže i po nekoliko dana.

Tačno je, npr. da pčele u aprilu i početkom maja imaju odličnu i raznovrsnu polensku pašu što značajno utiče na kvalitet ishrane matičnih larvi u matičnjacima, odnosno povećano lučenje mleča mladih pčela ali su zato u to vreme veoma nestabilne spoljne temperature, često sa veoma hladnim noćima. Prehladjivanje matičnjaka u tom periodu je veoma česta pojava i matice izležene iz takvih matičnjaka i može se desiti da u toku prvog ili drugog meseca idu u tihu zamenu. U tom periodu su i padavine i duži kišni dani veoma česte pojave, kao što je to bilo ove i prošle godine, pa je i sparivanje tih matica pod velikim znakom pitanja kao što sam na početku ovog teksta već i rekao. Kada se radi o kasno-avgustovskim maticama može se govoriti o nedostatku kvalitetnog polena, pogotovu u sušnim periodima ali se to može kompenzovati obilnim obrocima polenskih pogača napravljenih sa visoko-kvalitetnim prolećnim polenom ali se ne može kompenzovati u tom periodu nedostatak dovoljno vitalnih trutova. Poznato je da pčele u tom periodu po prirodnom instiktu trutove prestaju da hrane i da ukoliko nema neke obilnije paše pocinji ih izbacivati iz košnica. Tada je sparivanje mladih matica pod velikim znakom pitanja i ne može se u potpunosti kontrolisati. Matica sparena sa nedovoljnim brojem trutova bez dovoljno sperme u svojoj spermoteci počinje normalno da nosi i nakon nekoliko meseci, najčešce u proleće naredne godine ide u tihu zamenu ili počinje da nosi neoplodjena jaja.

Gde je dakle prednost julskih matica?

• junski matičnjaci iz kojih će se izvesti julske matice gajeni su u maksimalno razvijenim odgajivačkim društvima;

• pčele koje će gajiti matičnjake su dobro uhranjene bagremovim medom i prolećnim polenom;

• još uvek je prisutna prirodna potreba pčelinjih društava za umnožavanjem, odnosno rojenjem a samim tim neguju i hrane veliki broj trutova;

• noćne i dnevne i temperature su tople i stabilne;

• sparivanje matica ide i do 95%.

Imajući ovo u vidu na pčelarima je da odluče kada ce nabaviti matice da bi bile produktivne, ne nekoliko meseci vec dve pa i više godina.

Na kraju ovog pisma moram da podsetim kolege pčelare da već na kraju jula i početkom avgusta treba pčelinjak vratiti u bazu, tretirati ih od varoe i zameniti im stare matice ako to već u julu nisu učinili.

Mileta Marković

Jabučje

014 74581

064 1917333

Foto: Toma Petrović